Autor: Bo­ris De­žu­lo­vić


Zvao me la­ni u ovo do­ba u dva iza po­no­ći Ko­žo da is­pri­ča vic. Ima on taj obi­čaj, zov­ne u glu­ho do­ba no­ći iz ka­fa­ne da is­pri­ča vic.
Elem, vre­lo je lje­to, uda­rio če­lo­pek, a Mu­jo pi­je pi­vo i osvr­će se oko se­be, pa ona­ko tam­ne i sla­ne ko­že, sa­mo u ku­pa­ćim ga­ća­ma, na­glas kon­tem­pli­ra: “Ovo je ži­vot: hlad­no pi­vo, sun­ce, pi­je­sak, vo­da…”
-Ne se.i - u to ga trg­ne Su­ljo - ne­go po­pij to i tr­paj u mje­ša­li­cu!
Ta­ko mi je, baš po­put ba­u­štel­ca Mu­ja, iz­gle­dao ne­sreć­ni Dra­gan Čo­vić kad sam ga la­ni u ovo do­ba vi­dio u mo­star­skoj Osnov­noj ško­li ,,Pe­tra Ba­ku­le’’. “Ovo je ži­vot, Bo­žo”, uz­dah­nuo je ta­da Dra­gan osvr­ću­ći se oko se­be: “Hr­vat­ska za­sta­va, sli­ka Fra­nja Tuđ­ma­na, hr­vat­ski grb, gla­sač­ka ku­ti­ja, li­sta za Sa­bor…” “Ne se.i, Dra­go, ne­go uba­cuj u ku­ti­ju”, trg­nuo ga je u to Bo­žo Lju­bić, “pa da stig­ne­mo na otva­ra­nje ra­do­va na ka­na­li­za­ci­ji u Bi­ja­ko­vi­ći­ma i kon­sul­ta­ci­je oko slu­ča­ja Sej­dić-Fin­ci!”
To je Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, za­pi­sao sam ta­da od­go­vor ne­ko­me kad me bu­de pi­tao ko je ta, šta je ta, da pro­stiš, Bo­sna: bi­lo je i pri­je ma­te­ri­jal­nih do­ka­za nje­ne be­smi­sle­no­sti – sva­ko od vas zna ih sad iz gla­ve na­bro­ji­ti če­tr­de­set – ali bo­ljeg i pre­ci­zni­jeg ni­je bi­lo od pri­zo­ra kad pred­sjed­nik Pred­sjed­ni­štva Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne u bo­san­sko­her­ce­go­vač­kom Mo­sta­ru uba­cu­je gla­sač­ki li­stić u ku­ti­ju s gr­bom Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske, kad, da­kle, pred­sjed­nik jed­ne su­ve­re­ne evrop­ske dr­ža­ve naj­nor­mal­ni­je, baš kao da otva­ra ka­na­li­za­ci­ju u Bi­ja­ko­vi­ći­ma - šta­vi­še s ne­skri­ve­nim po­no­som, kao svo­je gra­đan­sko pra­vo, ali i pa­tri­ot­sku du­žnost – gla­sa na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma dru­ge su­ve­re­ne evrop­ske dr­ža­ve.
Pro­šlo je ota­da go­di­nu da­na, i u me­đu­vre­me­nu su ot­kri­ve­ni broj­ni no­vi do­ka­zi be­smi­sla dej­ton­ske Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Je­dan je ta­ko ot­kri­ven na van­red­nim, ne­dav­no po­no­vlje­nim hr­vat­skim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, istim da­kle na ko­ji­ma je ta­ko po­no­sno on­da, kao i da­nas, gla­sao pred­sjed­nik Pred­sjed­ni­štva su­sjed­ne BiH.
Po­bjed­nik tih iz­bo­ra, na­i­me, is­pao je HDZ, nje­go­vi do­ta­da­šnji za­stup­ni­ci u Evrop­skom par­la­men­tu An­drej Plen­ko­vić i Da­vor Ivo Sti­er po­sta­li su hr­vat­ski pre­mi­jer i šef di­plo­ma­ti­je, i na nji­ho­va je za­stup­nič­ka mje­sta u Bri­se­lu va­lja­lo po­sla­ti za­mje­ne. Po za­ko­nu, u tom slu­ča­ju u Evrop­ski par­la­ment idu pr­vi sle­de­ći s po­bjed­nič­ke li­ste, a to su bi­li sed­mi i osmi na toj li­sti, pen­zi­o­ni­sa­ni hr­vat­ski ofi­cir Ivi­ca To­lić i Ivan Te­peš, pred­sjed­nik bi­zar­ne Hr­vat­ske stran­ke pra­va dr. An­te Star­če­vić, ne­sreć­nik što je na ci­je­loj HDZ-ovoj li­sti za evrop­ske iz­bo­re do­bio uvjer­lji­vo naj­ma­nje gla­so­va, po­la pro­mi­la, ili pre­ci­zni­je tač­no se­dam­sto se­dam­de­set če­ti­ri gla­sa, a na po­no­vlje­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma je­dva dvi­je sto­ti­ne. Valj­da po­sra­mljen, a još vje­ro­vat­ni­je pre­stra­vljen od no­vih sra­mo­ta u tu­đem, ne­po­zna­tom svi­je­tu, Te­peš je od­u­stao od evrop­ske ka­ri­je­re, i u Bri­sel se va­lja­lo spa­ko­va­ti sle­de­ćem, de­ve­tom s HDZ-ove euvop­ske li­ste, pr­vo­me iza Iva­na Te­pe­ša.
Ta­ko je, da skra­tim, no­va hr­vat­ska za­stup­ni­ca u Evrop­skom par­la­men­tu po­sta­la Že­lja­na Zov­ko. Što ni­ka­kve ve­ze s ovom pri­čom ne bi ima­lo da Že­lja­na ni­je ka­ri­jer­na ve­te­ran­ka bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke di­plo­ma­ti­je i du­go­go­di­šnja slu­žbe­ni­ca Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va BiH, od 2004. do 2011. am­ba­sa­dor­ka u Fran­cu­skoj i Špa­ni­ji, a tre­nut­no am­ba­sa­dor­ka Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne u Ita­li­ji.
To je, eto, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, re­ći ću ta­ko ono­me ne­kom, kad me bu­de pi­tao ko je ta, šta je ta, da pro­stiš, Bo­sna: Bo­sna, da pro­stiš, jed­na ze­mlja ima­de či­ji pred­sjed­nik naj­nor­mal­ni­je – da­pa­če, s ne­skri­ve­nim po­no­som, kao svo­je gra­đan­sko pra­vo, ali i pa­tri­ot­sku du­žnost – gla­sa na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma dru­ge jed­ne, su­sjed­ne ze­mlje, a am­ba­sa­dor­ka joj u Ri­mu naj­nor­mal­ni­je, s jed­na­kim osje­ća­jem po­no­sa i pa­tri­ot­ske du­žno­sti, istu tu dru­gu, su­sjed­nu ze­mlju od­la­zi da pred­sta­vlja kao za­stup­ni­ca u Evrop­skom par­la­men­tu.
Jed­na je stvar, na­i­me, kad bo­san­sko­her­ce­go­vač­ki gra­đa­nin s dvoj­nim, re­ci­mo hr­vat­skim dr­ža­vljan­stvom, na­stu­pi za hr­vat­sku no­go­met­nu re­pre­zen­ta­ci­ju – kao što je ista ta jed­na stvar kad gra­đa­nin BiH s hr­vat­skim dr­ža­vljan­stvom gla­sa na hr­vat­skim iz­bo­ri­ma, ili se na HDZ-ovoj li­sti kan­di­du­je za Evrop­ski par­la­ment – ali sa­svim je dru­ga stvar kad na hr­vat­skim iz­bo­ri­ma gla­sa gla­vom i bra­dom sam pred­sjed­nik Pred­sjed­ni­štva BiH, a am­ba­sa­dor­ka BiH u Ri­mu po­sta­ne hr­vat­ska za­stup­ni­ca u Bri­se­lu. Je.em­ti, čak i u kor­po­ra­tiv­nom no­go­me­tu dr­že do tih stva­ri, pa igrač ko­ji ma­kar jed­nu mi­nu­tu za­i­gra za jed­nu re­pre­zen­ta­ci­ju vi­še ne­ma pra­vo na­stu­pa­ti za dru­gu.
Sa­mo u Bo­sni, ka­ko vi­di­mo, mo­žeš bez su­vi­šnih pot­pi­ta­nja kao pred­sjed­nik dr­ža­ve gla­sa­ti za par­la­ment dru­ge ze­mlje, a kao di­plo­mat­ska pred­stav­ni­ca i za­stup­ni­ca stra­te­ških in­te­re­sa jed­ne ze­mlje već sju­tra po­sta­ti za­stup­ni­com stra­te­ških in­te­re­sa dru­ge. Pa on­da u Evrop­skom par­la­men­tu, re­ci­mo u pri­stup­nim pre­go­vo­ri­ma – za­što ne, sve je u Bo­sni, ka­ko vi­di­mo, vje­ro­vat­ni­je ne­go mo­gu­će – za­je.ava­ti ze­mlju ko­ju si do ju­če pred­sta­vljao kao am­ba­sa­dor.
To je, re­koh, ta da pro­stiš Bo­sna: ze­mlja ko­ja ni svom pred­sjed­ni­ku ni­je je­di­na, ni svo­jim am­ba­sa­do­ri­ma naj­va­žni­ja. Vla­sti­tim gra­đa­ni­ma re­zer­vna dr­ža­va, plan B, iz­bor iz oča­ja, tek da­kle za slu­čaj da ne upa­li ona stvar s Bri­se­lom.
Elem, ugod­na je, to­pla bel­gij­ska je­sen, za­po­či­nje usko­ro ple­nar­na sjed­ni­ca Evrop­skog par­la­men­ta, vr­vi pla­to pred zgra­dom ša­re­nim svi­je­tom, a go­re na te­ra­si Bo­sa­nac pi­je pi­vo i osvr­će se oko se­be, pa na­glas kon­tem­pli­ra: “Ovo je ži­vot: bel­gij­sko pi­vo, Bri­sel, Evrop­ska uni­ja, EU-par­la­ment, pla­ta u euri­ma, dnev­ni­ce…”
-Ne se.i - u to ga, shva­ti­li ste, trg­ne Su­ljo - ne­go po­pij to i tr­paj u mje­ša­li­cu!